Бреза код Високог, 6. вијек

У Брези код Високог налази се велика грађевина 6.столећа, налик на једнобродну цркву окренуту југу. Давно је истраживана, али налази још нису објављени. Несвакидашње је основе (сл. 46. 9) и украса, нема података о постојању уобичајених делова олтарског простора; зато подсећа на епископски двор из Пореча и неке ране бугарске дворце. На два стуба урезани су абецеда и футарк (futhark), то јест латинска и рунска азбука (G. Čremošnik, D. Sergejevski 1930). Има 18 рунских слова, али можда их је било више, што се не може утврдити због оштећења стуба. Писмо рунских слова приписује се епископу Вулфили, рачуна се за „готско“ и чита на германском тлу. Али запис из Брезе нема распоред слова уобичајен за футарк, па то може бити словенска азбука исписана рунским словима („чрте и резе“).

Папа Лав III је поставио над моштима Апостола Павла у базилици Светог Петра сребрне плоче са Символом вере (Вјерују) на грчком и латинском језику. У Римокатоличкој цркви Европе понегде постоји обичај и данас да се на поду новог храма испишу грчки алфавит и латинска абецеда, ваљда као траг борбе тројезичника против увођења словенског писма. У владарској крстионици у Преславу („Округла црква“) налази се на зиду глагољска азбука између два
крста, урезана у првој половини 10. столећа (А. Медынцева, К. Попконстантинов 1985: 49-54), са 18 слова, бројем слично словима из Брезе (сл. 40. 6, 58. 9).

Чита се (М. Блечић 1991):

У истој цркви сачувано је више ћириличних записа и један или два грчка. Видимо да је исписивање азбуке у храму сведочење правоверности глагољског словенског писма. У бугарском
Преславу је служба била и на словенском и на грчком језику; у илирској Брези, очигледно, на латинском и словенском језику. Наравно, потребно је наћи словенски запис исписан тим словима (рунама), да би ова претпоставка била потврђена.

У Грацу код Посушја откривени су темељи цркве 6. столећа, особене за Илирску Далмацију (П. Ореч 1982). У њој су нађени одломци записа на каменим плочама, писаних ћириличним словима; нека могу бити „руне“ као из Брезе, а два слова су глагољско „в“ (ВIЕДЕ = знам) или „т“ (ТВРДО= јако, небеско), зависи како се обрне (сл. 50. 7-9).

Још два слова имају изглед ХВ, што може бити латинско, грчко или ћирилично писмо. Та црква је несумњиво стајала и служила од 6-7. столећа до словенских апостола и пада Србије 924. године, ако не и дуже. Код Руса, који су приликом покрштавања одмах преузели ћирилицу преко Словена
Византије, глагољска азбука урезана је на зид Свете Софије у Кијеву у 11. столећу, а то указује на везе са Србијом. Међу глагољским натписима Истре и великих кварнерских острва 12-17. столећа, има урезаних глагољских азбука у црквама, са 9-10, 14-18 и 32-34 слова, које Б. Фучић (1982) тума-
чи као вежбање писања.

Ова прва вест о могућности постојања богослужбених књига на језику Илира – Срба у 5. и 6. столећу, изгледа археолошки потврђена, изванредно је значајна. Иако је вест сачувана у знатно млађем препису, археолошки налази из Брезе је доказују – коришћени су рукописи на два писма и језика. Зато се о налазима из Брезе мало зна. Ово ново откриће открића старог преко 80 година, уклапа се у друга сазнања о цркви у Срба. Важно је и што су несумњиво глагољски графити били урезани у храм из 6-7. столећа у Грацу, што указује да је тај храм могао служити и у време Светог
Константина Ћирила и Светог Методија.

Другим речима, словенски апостоли су могли затећи у Србији Литургију на словенском језику,
успостављену званично у доба цара Маркијана а затим из Рима 523-526. под Јустином I. Престони храм ове Цркве треба тражити на тада безбедном простору, можда у Светим Апостолима у савременој Пећи. Ту је по свој прилици у време цара Ираклија (610-641) успостављено архиепископско седиште Србије (в. стр. 173; Ђ. Јанковић 2007: 130-132, 215-218).

*Ђ. Јанковић, Предање и историја Цркве Срба у светлу археологије