О Мјесецу и Звијезди

У вријеме оно, (од 667. прије н.е. до 380. н.е.) живљаше многи народ у Византиону и клањаше се незнабожачким божанствима. А на барјаку града симбол незнабожачке богиње Артемиде – полумјесец.

По Божјем промислу, појавше се један за другим Свети цар Константин Велики и Свети цар Теодосије Велики. Свети цар Константин својим Едиктом заустави прогоне хришћана, а Свети цар Теодосије озваничи хришћанство као званичну и једину вјеру Римског Царства. А на барјак града, некада Византиона, а сада Константинопоља, поред Мјесеца постави и Богородичину или Витлејемску звијезду, која је најавила Рождество Богомладенца, Господа нашега Исуса Христа.

Када 1453. безбожни Агарјани нападоше и на ту хришћанску земљу и пред собом све убијаху и уништаваху., цар њихов Мехмед II, константинопољски симбол Мјесец и Звијезду усвоји као симбол Османског Царства, од тада ће се проширити  и на друге исламске земље, па тако посташе Мјесец и Звијезда симбол ислама.

Ето, за наук, када на мраморју (стећцима) угледамо ове симболе не вежимо их за мухамеданску вјеру. Они су ту од наших праотаца, много прије најезде турака.

Стећцима је давно омеђено !