Истраживачи

Павао Анђелић

Рођен је у Султићима код Kоњица 1920. године. Основно образовање стекао је у Сеоници у Неретвици. Након завршетка школе у Сеоници одлази у Фрањевачку класичну гимназију у Високо и тамо стиче солидно класично образовање. Наставак школовања услиједио је на Фрањевачкој теологији у Сарајеву. Због слабог здравља напушта студије у Сарајеву. Убрзо избија Други свјетски рат, а Анђелић одлази у Загреб, гдје служи војни рок те студира право. Положивши велики број испита, враћа се у родне Султиће, у Kоњиц. Ускоро завршава студије права и постаје судија котарског суда у Kоњицу. На мјесту судије остаје шест до седам година. У то вријеме почиње пражњење базена за Јабланичко језеро, па је требало спасити све покретне и непокретне споменике културе. Павао се, још од раније заљубљеник у културно-историјску баштину, с кустосима Земаљског музеја укључује у археолошко истраживање, рекогносцирање и збрињавање археолошких локалитета и покретних споменика културе. Све више ради као археолог, све мање као судија.

Године 1956. одлази у Сарајево, најприје у Републички завод за заштиту споменика културе, а затим у Земаљски музеј, у којем остаје до смрти 1985. године бавећи се средњовјековном националном археологијом Босне и Херцеговине. Дошавши у Земаљски музеј, студира историју на Филозофском факултету у Сарајеву, полаже државни испит на проблематици средњовјековних градова у средњовјековној жупи Неретва, а након десетогодишњег испитивања средњовјековног града Бобовца (1959.–1969.) докторира на археолошкој проблематици Бобовца.

У току свог тридесетогодишњег рада у Земаљском музеју објављује низ знаучних радова из археологије, првенствено у Гласнику Земаљског музеја Босне и Херцеговине. Иза себе је оставио бројне студије, радове не само из археологије него и из других помоћних историјских наука као што су општа и културна историјат, историја умјетности, правна историја, хералдика, сигилографија, дипломатика, епиграфика и низ других историјских дисциплина. „Паво је сав свој живот, енергију и знање уградио је у своје дјело, у афирмацију установе у којој је радио, као и археолошке и историјске науке БиХ.“

Умро је 7. аугуста 1985. у родном мјесту.