Писмо фирентинаца краљу Твртку – писано 20.10.1389.

Одговор фирентинаца краљу Твртку, – писано 20.10.1389.

„ И ако смо ми још одавно добро знали које из причања које из многобројних писама за ту побједу с више ниспослану вашему величанству, за побједу 15-га прошлог јуна над безумним поношљивцем Муратом који је, завладавши насилно турским царством, помишљао да сатре с лица земље хришћанство и име нашега Спаса и који се нерасудно залетио у крајеве наших држава и послије крвавога боја пао на тако названом Косову гдје бијаше довео небројене тисуће војника и два своја сина – опет нам је не мање славно и врло драго било чути о томе из краљевскога вашег писма. Јер нама, правим хришћанима, шта је могло бити пријатније и славније од гласа о том боју који ће се ва вијек памтити и у којој падоше толике тисуће невјерних Тројанаца с најстрашнијим војводом.
Благо ономе пољу обљевеном крвљу а обасутом костима, које ће на многе вијекове сачувати вјечни спомен побједе!
Благо краљевству босанскоме којему би у срећи дано да бије тако славан бој и да задобије тако славну побједу у име Христово!
Благо и оном дану – славне памети свештеномученика Вита, у који је одржана побједа над тим најгорим врагом.
Благо по три и по четири пута оној дванаесторици властела који пробивши непријатељске чопоре и камиле у округ свезане, мачем себи отворише пут и дођоше до Муратова шатора!
А нада све благо ономе који јуначки уби вођа толике силе, сатјеравши му мач у грло и утробу; а благо свјема што као жртве убијенога вођа, над оном ништавом љешином славном мучеништва смрћу живот и крв излише.

Али поврх свију благо вашем величанству и тако даље. „