Повеља краља Твртка Хрвоју Вукчићу Хрватинићу

У почетак Оца, у испуњење Сина и силаском Светога Духа, амин. О предивна висото мудрости и спознајо божанствене силе! Како су необухвативи судови његови и неизбројиве стазе његове  њих је испунио милосрђем и штедротама којима се са горњих висина својега божаства приљубио целој васељени и пошто је људско суштатство, посрнуло у преступу, собом обожио, усео је на небеса покоравајући се Оцу сведржитељу и извршио дело како је изволио. Њиме се и скиптри царски утврђују по целој васељени и красујући се славе Бога сведржитеља. Тако и ја, Стефан Твртко, по милости Господа Бога краљ Срба, Босне, Приморја, Хумске земље, Доњих Крајева, Западних страна, Усоре, Соли и Подриња и осталим, удостојен бејах да царујем у земљама родитеља и прародитеља наших, чинећи им милост и уписујући (убрајајући) свакоме по вери и заслузи његовој. И тако, учини милост краљевство ми кнезу Хрвоју, сину војводе Вукца, када Господ Бог позва са овога света војводу Вукца, оца његовога. Тада ми, видећи да се његово семе није изродило и посаветовавши се са властелом краљевства ми и сматрајући да је речени кнез Хрвоје достојан части свога оца, дадосмо му велико војводство уместо споменутог војводе Вукца. И још преко тога учинисмо му милост посебице на поседу по овим нашим листовима (исправама) по нашем висућем, двострано учињеном печату. Дадосмо му и уписасмо му у Лашви три села, и то: село Трибоушу са свим правим међама, друго село Лупницу са свим правим међама, треће село Бјелу са свим правим међама – да су реченоме војводи Хрвоју и његовој деци и њиховим потомцима баштина у веке векова. Ако ли би ко од њих нама учинио неку неверу (издају), или његов потомак нашем потомку, због које би им се могла одузети споменута села – да им се не одузимају, него да преступник плати својом главом или благом, како га Босна осуди, а остали да остану у вери и да задрже поменута села и осталу своју баштину. Томе су сведоци и ручници (јемци) властела краљевства ми: војвода Влатко Вуковић са братијом, кнез Павле Радиновић са братијом, жупан Бранко Пребинић са братијом, кнез Мирко Радојевић са братијом, кнез Стипоје Хрватинић са братијом, кнез Прибоје Масновић са братијом, од Хумске земље жупан Биљак Санковић са братијом, кнез Вукашин Милатовић са братијом, од Доњих крајева кнез Младин Станчић са братијом, од Билошевића кнез Гојак Војковић са братијом, од Усоре кнез Добросав Дивошевић са братијом, од Триботића војвода Влатко Твртковић са братијом, од двора пристав кнез Гојак Драгосалић дворски са братијом, а од својте Наљешко Вјетина, наш велики вратар са братијом. А ако ово неко прекрши или порекне, било да је наш наследник или неко стран, нека је проклет од Бога Оца и Сина и Светога Духа и од дванаест врховних апостола и четворице јеванђелиста и седамдесет изабраних и свих светих божијих. Писано у двору краљевства ми на Мојштри, месеца марта у дванаести дан, тада (беше) година од рођења Христовог 1380.

Стефан Твртко по милости Господа Бога краљ Срба, Босне и Приморја.

Литература: Стари српски архив 1,Лакташи 2002