Повеља Кулина Бана

овеља бана Кулина написана је 29. августа 1189. и представља први сачувани босански ћирилични документ на старословенском језику и први писани помен словенског имена града Дубровника (Epidaurum, id est Ragusium, на итал.: Рагуза).

Годину дана пре писања ове повеље, 1188. године, римски папа шаље дубровачком надбискупу плашт и потврђује стара права цркве у Дубровнику. У писму помиње српску Босну: „regnum Servilie, quod est Bosna“ (српска краљевина која је Босна). Из таквих околности је проистекла и потреба за оваквом повељом која је и први документ ове врсте између неког босанскох владара и владара суседне државе. Сврха издавања повеље је као јемство Кулина Бана према дубровачким трговцима и слободној трговини између његове државе и Дубровачке републике упућена дубровачком кнезу Крвашу.

Повеља је написана ћирилицомна старословенском народном језику .

У име Оца и Сина и Светога духа; ја бан босански Кулин присезају тебје кнеже Крвашу;

    и всјем грађам дубровчам прави пријатељ бити вама од селје и довјека и прав гои држати с вами;

    и праву вјеру доколе сам жив; вси дубровчане кире ходе по мојему владанију тргујуће годје си кто хоке;

    кријевати годје си кто мине; правов вјеров и правим срдцем; држати је без всакое зледи;

    развје шчо ми кто да својев вољов поклон; и да им не буде од мојих часников силе;

    и доколје у мне буду дати им савјет и помоћ какоре и себје коликоре моге;

    без всега злога примисла; тако ми Боже помагаи и сије свето евангелие.

 

    Ја Радоје; дијак бан писах сију книгу повелов банов; од рождества Христова тисућа и сто и осамдесет и девет љет;

    мјесеца августа у двадесет и девети дењ; усјеченије главе Иована Крститела.

Коментари нису дозвољени.