-
Виртуелна (х)историја Босне– примјери
Овај тескт или боље рећи Упозорење је осврт на два примјера која доприносе искривљеној слици проучавања историје средњовјековне Босне. Многи са намјером, а има и оних који из свог не знања шире и дијеле, без напомене, текстове средњовјековних натписа – епитафа и повеља који никада нису написани. Такав случај је и са збирком ,,Облици босанских душа“ аутора Ненада Азијуса Тановића, издане 2006. године у Сарајеву. У овој збирци налази се 48 епитафа који су плод Ненадове маште, а како пише на страници Младинске књиге – издавача: ,, Bosanskohercegovačku javnost je nenamjerno zbunio ili zaveo sa svojim “epitafima” koji su do te mjere izgledali uvjerljivo da su čak i neki ugledni…
-
Средњовековна црква босанска – богумилска или православна ?
Средњовековна црква босанск…
-
Осврт на три иностране књиге о стећцима
Marian Wenzel / Љубинка Којић, Старинар бр. 31, 1980. Осврт на три иностране књиг…
-
Bosnian History and Austro-Hungarian policy
M. Wenzel – Зборник радова за повијест умјетности Вол. 1Но. 1, 1987. Bosnian History and Austro-…
-
Лажна историја Босне
Лажна повијест Босне – A False Hisory of Bosnia Лажну повијест Босне, срачунату да узвиси босанске муслимане на рачун кршћана и да обесхрабри све тежње дијела потоњих за уједињењем са Србијом, измислила је Аустро-Угарска између 1880. и 1890., и она је била ширена у различитим публикацијама с подручја културе. Лажна је повијест искористила чињеницу да је за средњевјековну Босну познато како је имала врст народне цркве која је у више римских извора била жигосана као херетичка и које је права природа изузетно нејасна. Лажна је повијест тврдила да је религија Босанске цркве била дуалистичка хереза и да су њезиним припадницима били мрски крижеви и цркве; да се…
-
Да ли су босанци у XVII вијеку знали за богомиле
Цв. Ђ. Поповић, Живот, I/3 Сарајево, 1953. (Хисторијски зборник, часопис Повијесног друштва Хрватске, година V број 3-4.) Да ли су босанци у XVII виј…
-
О ђедовима и старом храсту – два текста Милана Карановића
Ђедовски раст – Предање о ђедовима и њиховом храсту (Милан Карановић, Политика 01.05.1927.године) Од највећег интереса у жупи Крупа Ђедовски Раст и предања и сећања, која су за њега везана. На једној коси крупске жупе види се група храстова и међу њима дрвена зграда. Из даљине не може се разабрати, да ли је сеоска кућа или сточарска колиба. Кад се приђе ближе, види се да је дрвена ниска грађевина, на једној, источној страни, заокружена. То је стара црква у Крупи на Врбасу. Откад је саграђена нова црква првих година аустријске окупације у старој цркви свршава се служба божја само једном у години на Спасовдан, кад су сеоска житна масла. Нарочиту…
-
Кудугери-богомили у византијским и српским изворима
Mиодраг М. Петровић, Историјски часопис XLIV, 1997. Кудугери-богомили у византи…
-
О значењу загонетне титуле ,,Гост“ виших чланова црквене хијерархије
Тада ће рећи Цар онима што му стоје с десне стране: Ходите благословени Оца мојега; наследите Царство које вам је припремљено од постања свијета. Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац (гост) бијах, и примисте ме; наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми. PROF. AMER DARDAGAN Sažetak Glavni cilj istraživanja problematike Crkve bosanske se u dobroj mjeri oslanjao na pokušaj odgonetanja zagonetnih titula unutar njene crkvene hijearhije. Svi dosadašnji pokušaji da se titula “gost” veže za dualističke crkve na Zapadu i Istoku, ili pak za Katoličku i Pravoslavnu crkvu su propale i nemaju oslonca u izvorima.…
-
Да ли на фрески ,,Немањин сабор,, у Ариљу имамо приказане богумиле
Мр Млађан Цуњак, Теолошки погледи, Година XIV (1981), Број 1-3 Да ли на фрески ,,Немањин с…
