Током средњег вијека писање епитафа на надгробним споменицима вршено је разним техникама, на разне начине, зависно од вјештине писара-дијака. Није се много обазирало на простор предвиђен за текст, него се дешавало да натпис (епитаф) пређе словима и текстом и на другу страну споменика, чак има и случајева да се натпис пише спирално као на Хумачкој плочи или око ивице споменика и то у више редова као што је то случај на надгробним споменицима Влаћа Бијелића и Вукосава Влађевића, који се налазе у цркви посвећеној Св. Кнезу Лазару, Влаховићи – Љубиње. Ови горе поменути натписи нису врста тајнописа и поменути су само као примјер разних (занимљивих) начина писања натписа. Овдје ћемо…