• Др Горан Ж. Комар

    Прилог биографији професора Марка Вега

    Аутор: Др. Горан Ж. Комар Професор Марко Вего рођен је у Чапљини 1907. године. Класичну гимназију завршио у Широком Бријегу, а Tеолошки факултет у Фрајбургу гдје је дипломирао 1931. године. Студије историје похађао је у Љубљани и Загребу. Дисертацију за докторат под насловом „Повијест Хумске земље од досељавања Словена до сједињења с Босном 1322. године“ предао је на загребачком свеучилишту 1937. године, али предати докторат из нама незнаних разлога није бранио. Радио је као професор у гимназији у Никшићу од 1938 до 1944. године. Дужност директора партизанске гимназије у Требињу обављао је од фебруара 1945. године, а директор гимназије у Мостару био од 1946 до 1947. године. Затим, опет на…

  • старосрпски епитафи

    Старосрпски натпис из Ричице

    Марко Вего – Зборник средњовијековних натписа из БиХ – Књига IV Споменик са натписом се налазио у селу Ричица код Краљеве Сутјеске. Сада је у посједу самостана фрањеваца у Краљевој Сутјесци. Натпис: +вь HМЕ БОЖHЕ ЛЕЖЕ РА ДОВАNь ПРHБHЛОВH NА СВОꙌH ЗЕМЛH NА (ПЛ)ЕМЕNHТОH (N)А РѢЧHЧH БѢХ(ь) З БРАТОМь (СЕ) (РА) ЗМЕNHО H УБH МЕ     M(H)ЛКꙌ БОЖHХ(NHЋь) H (CA) СВОꙌМь БРАТИОМь А БРАТА МH HСHКОШЕ H УЧHNHШЕ ВРьХУ МЕNЕ КРьВь NЕЗАH(M) HТУ NЕКА ВѢ ТКО E МОH МHЛH   Транскрипција: +В ИМЕ БОЖИЈЕ СЕ ЛЕЖИ РАДОВАН ПРИБИЛОВИЋНА СВОЈОЈ ЗЕМЉИ НА (ПЛ)ЕМЕНИТОЈ НА РЈАЧИЦИ. БЈАХ З БРАТОМ (СЕ) (РА) ЗМЕНИО..И УБИ МЕ МИЛКО БОЖИХНИЋ И (СА) СВОИМ БРАТОМ А БРАТА МИ ИСИКОШЕ…

  • Истраживачи

    Марко Вего

    Марко Вего  рођен je  у Чапљини, 8. 2. 1907. био је професор историје Kласичну гимназију завршио је на Широком Бријегу, теологију у Фриебургу и Загребу, а Филозофски факултет у Загребу. Радио је као професор у више градова (Никшић, Требиње), био је директор  гимназија у Требињу, Мостару и Учитељске школе у Сарајеву. Од 1950-1957. директор је Земаљског музеја Босне и Херцеговине. Вего је био изузетно плодан писац, објавио је више од 250 научних радова, међу којима су посебно  важни радови у којима третира босанскохерцеговачко средњовјековље. Kапитално дјело му је Зборник средњовјековних написа Босне и Херцеговине (у четири књиге). Умро је у Сарајеву 27.02.1985.