Повеља краља Твртка којом укида трг соли у Суторини
Повеља је писана 2. децембра 1382. године у Бишћу и чува се у Државном архиву у Дубровнику.
Превод:
Благочастиво је и веома пријатно и достојно похвалити ово достојном вјером, и жељену ријеч упутити теби, првомучениче Христов Стефане, јер ти си се молио за оне који су те ударали, говорећи: „Господе, не узми им за гријех ово, јер не знају шта чине.“ И зато, многострадални, који си се молио за оне који су те ударали, још више се моли Владици моме Христу Богу за оне који ти се свагда моле и зазивају и исповиједају тебе, који си за Христа Бога пострадао и који сва добра чиниш о Господу моме Богу, и који тебе призивам у помоћ, јер молитвом твојом примих благодат од Господа Бога, и удостојен бијах вијенца и части и скиптра царскога првих мојих родитеља светих, господе српске, краљева и царева, и слиједим њихов живот и вјеру, и правилом (законом) царским све недостатке исправљајући и извршавајући у земљама богодарованог ми краљевства. И тако пребивајући, пронађе краљевство ми у приморју, у жупи драчевичкој мјесто погодно за подизање града и тада призвах у помоћ Господа Бога и светог великог мученика и архиђакона Стефана, као што и више рекох, и у име његово сазидах град на реченом мјесту и дадох му име Свети Стефан. И ту је рекло краљевство ми да се постави сланица (солана) и да буде трг за продају соли, и то сазнадоше у Дубровнику, па зато послаше краљевству ми свога властелина, кнеза Драгоја Гучетића, молећи краљевство ми да ту на том мјесту и под оним градом не постави краљевство ми солану, нити да се со продаје. А Драгоје је говорио краљевству ми да Дубровник има старе законе (уговоре) са свом господом рашком да у приморју нигдје не буде постављен нови трг, осим на мјесту гдје је некад постојао обичан трг и мјеста. А краљевство ми, размотривши старе уговоре које су имали Дубровчани са господом рашком – да се не може нигдје у приморју поставити трг соли, осим на обичним (уобичајеним) мјестима, не хтједе краљевство ми да прекрши старе законе града Дубровника што су их имали са господом рашком, него још више потврдих законе које су одраније имали са првом господом, па пристаде краљевство ми (и посла) по Драгоју у Дубровник, да ни у оном граду, нити под градом, довијека неће бити трга за трговину сољу. И све ово више писано да не прекрши краљевство ми, ни син краљевства ми, нити било ко од сродника краљевства ми да не прекрши док год град Дубровник и властела дубровачка ово не покваре и неком издајом не изгубе они и дјеца њихова и потомци њихови. А овоме (су) свједоци дворски Мирко Радојевић и војвода Влатко Вуковић и кнез Павле Јабланић. Записа се ово у години по рођењу Христовом 1382, мјесеца децембра у 2. дан. Писано на Бисчи, у подграђу.
Литература: Грађа о прошлости Босне 3, Бања Лука 2010
