-
Рановизантијски мозаик из Готовуше, Србија
,,У подножју Градишта, на сеоском гробљу у порти Цркве Пресвете Богородице, приликом копања раке 2010. године, откривен је мозаик. Откривена површина износи око 2 х 1м, у питању је полихромни мозаик плаво-бело-црвене боје, по начину укршавања припада крстастој схеми са круговима.“ Мозаик је рановизантијски из периода 5-6 вијека. Иначе у близини Готовуше на Косову и Метохији налази се велики број византијскли и српских, базилика, храмова утврђења од којих већина није истражена. *Гласник српског археолошког друштва, Бр.33, 2017.
-
Прилог биографији професора Марка Вега
Аутор: Др. Горан Ж. Комар Професор Марко Вего рођен је у Чапљини 1907. године. Класичну гимназију завршио у Широком Бријегу, а Tеолошки факултет у Фрајбургу гдје је дипломирао 1931. године. Студије историје похађао је у Љубљани и Загребу. Дисертацију за докторат под насловом „Повијест Хумске земље од досељавања Словена до сједињења с Босном 1322. године“ предао је на загребачком свеучилишту 1937. године, али предати докторат из нама незнаних разлога није бранио. Радио је као професор у гимназији у Никшићу од 1938 до 1944. године. Дужност директора партизанске гимназије у Требињу обављао је од фебруара 1945. године, а директор гимназије у Мостару био од 1946 до 1947. године. Затим, опет на…
-
Новооткривени натпис у Батковићу код Бијељине
Семберске новине 10.12.2020. број 1266 Фотографије начинио Ж. Божић. Хвала му!
-
Ћирилички натписи у селу Придворица (Гатачки Борач)
Аутор: Горан Ж. Комар Ћирилички натписи у селу Придворица (Гатачки Борач), Удружење за заштиту баштине „Дијак“, 2017. Уредник Немања Миловановић Ћирилички натписи у селу Придворица код Гацка у горњем дијелу тока Неретве откривени су у љето 2017. године. Теренским истраживањима у том подручју бавимо се већ неколико година, нарочиту пажњу посвећујући предјелима Улошког и Гатачког Борача. То стога, што они припадају жупи Неретви или жупи Вишеви која је у 15. вијеку, када су ови споменици настали, била у власти Косача. Период снажних обласних господара Косача и Павловића обиљежен је најјачим замахом у градњи крупних надгробних споменика познатих као грчка гребља (одомаћено и у широкој употреби: стећци). Осим тога, у читавом…
-
Свети Врачи – Козма и Дамјан – помињање у натпису
Натпис на средњовјековном надгробном споменику из Клења код Богатића у Србији: + А СЕ ЛЕЖН РАБ БОЖН ВРАЧ КУЗМ(А) Н ДАМЬѢNЬ А У НМЕ СТОѢNЬ HВАNОВH(ЧЬ) (С)КУТОNОША А ТАДЬ (Ж?)Е У ДОБРH ЧАСЬ …ДА МH Б(ОГ)Ь ДОБРH П(ОМОЩЬ?) H ХРА(МЬ) …Ь H ПОСТАВHШH… … УМ..ЛА.. А У …ЧА РАДHТЬ С БРАТꙌМЬ РОДА Д МHСКОГ(Ь) H КО ТЕ МH КАМЕNЬ С ОВОГА МѢСТА (В)ЗЕТ(Ь) ДА МH Ю ꙌП… ЬПРѢ ДЬ Б(ОГО МЬ HЛH) ТКО МH ТЕ(ЛО?) УКВА Р(H) УБH(О) ГА Б(О)Г(Ь) ☩ У читању Леонтија Павловића: А се лежи раб Божији врач Кузман и Дамјан а у име Стојан Ивановић скутоноша, а тад леже и у добри час да ми Бог добри помоћ и храм…
-
Натпис у Старом Селу код Доњег Вакуфа – Јајца
Аутор: Горан Ж. Комар Натпис је објавио Коста Херман који је штампао и фотографију коју је израдио надмјерник Свобода[1]. Касније га помиње Шефик Бешлагић[2], а пажњу му посвећује и епиграфичар Марко Вего[3], међутим, на темељу факсимила Косте Хермана. Аутор К. Херман овим прилогом који је стигао врло рано, међу прве бројеве ГЗМ, остварио је један особит принос ћириличкој палеографији тиме што је пружио фотографију (г. Свободе) и сопствени цртеж натписа што баш и није био обичај код истраживача тога доба који су махом доносили само транскрипте. Осим тога, К. Херман је тачно расчитао натпис. Натпис сам прегледао 14. Априла 2018. године. К. Херман је писао о казивању мјештана како је…
-
Епископ Фотије обишао средњовјековну некрополу у Пиперима
Данас, 22. октобра 2020. године, на празник светог апостола Јакова Алфејева, Преосвећени Епископ Фотије посјетио је Мачковачку парохију гдје су га дочекали мачковачки пароси протојереј-саврофор Стево Јовић, архијерејски намјесник тузлански и протојереј-ставрофор Драгомир Лазаревић. Том приликом Епископ Фотије посјетио је и храм Светог Великомученика Прокопија у селу Јабланица код Мачковца. Истог дана Епископ је посјетио и парохију Пиперску гдје је обишао средњовјековну некрополу са стећцима гдје су га дочекали парох Пиперски протојереј-ставрофор Миленко Стевановић са парохијанима. Више о мајевичким некрополама погледајте нa ОВДЈЕ. Објава преузета са странице Епархије зворничко-тузланске, и можете је погледати кликом на линк испод ЕПИСКОП ФОТИЈЕ ПОСЈЕТИО МАЧКОВАЧКУ И ПИПЕРСКУ ПАРОХИЈУ
-
Натпис на камену
Проф Немања Миловановић (СРЕДЊОВЈЕКОВНО КУЛТУРНО НАСЉЕЂЕ УГЉЕВИКА И ОКОЛИНЕ, Угљевик 2020.) Неколико корака јужно од претходног стећка стајао је мрамор типа стуба, украшен на јужној страни полумјесецом, а на западној крстом у вијенцу или розети (Вулетић-Вукасовић 1890: 42). Страна споменика на којој се налази епитаф била је окренута ка истоку. Антрополошка анализа костију нам говори да је покојник под овим спомеником био висок 176 цм, те да је у тренутку смрти, којој је узрок непознат, имао око 60 година (Микић 2001: 163). Натпис је био писан у седам редова. У тренутку првог и другог приређивања постојали су трагови првог, другог и трећег реда, док су остали редови били углавном сачувани…
-
Тајнопис на два старосрпска споменика у Босни
Током средњег вијека писање епитафа на надгробним споменицима вршено је разним техникама, на разне начине, зависно од вјештине писара-дијака. Није се много обазирало на простор предвиђен за текст, него се дешавало да натпис (епитаф) пређе словима и текстом и на другу страну споменика, чак има и случајева да се натпис пише спирално као на Хумачкој плочи или око ивице споменика и то у више редова као што је то случај на надгробним споменицима Влаћа Бијелића и Вукосава Влађевића, који се налазе у цркви посвећеној Св. Кнезу Лазару, Влаховићи – Љубиње. Ови горе поменути натписи нису врста тајнописа и поменути су само као примјер разних (занимљивих) начина писања натписа. Овдје ћемо…
-
Епитаф Богцу Првиновићу
У издању ,,Средњовјековно културно насљеђе Угљевика и околине“ професор Немања Миловановић нам представља свој рад тј. – тумачење новооткривеног ћириличног натписа са средњовјековног споменика из Јањара код Угљевика. У селу Јањари приликом рушења објекта старе читаонице, у дијелу темеља који се налазио испод некадашњих улазних врата, откривен је оштећени мрамор сљемењак. Споменик је био употријебљен као грађевински материјал и није са сигурношћу позната локације одакле је пренијет. Нови објекат Дома културе почео је да се гради 2008. године и вјероватно од тада потичу мањи трагови малтера на површини стећка. Висина сачуваног дијела споменика изности 39 цм, ширина 61, и дужна 148 цм. На једној води сљемењака сачуван је дио ћириличког…
