Бабајача, Милино Село – некропола са Црквиштем

Ова некропола са Црквиштем налази се у Бабајачи засеоку села Милино Село у близини Кораја. Некропола, њени споменици и Црквиште је више пута било тема разних научних текстова и објава.

Некада се Милино Село називало Тетима, па се под тим именом може наћи много текстова у веома старим бројевима часописа Гласник Земаљског музеја и у Вјеснику Археолошког музеја Вол.13 Нo.1 Јун 1891. стр.15-20.  у коме је текст послао Томо Драгичеавић, а овдје га преносимо у цјелости:

…Од споменутога стећка пут сјевера је брежуљак, т.ј. далеко тридесет корачаја. Овај је брежуљак зарастао у шуму, а само је наврх њега нешто мало равнице, те се види, да је ту била негда повелика сграда.
Још је наоколо зида у земљи, те је дебео преко једнога метра, бива споменути је зид од камена и у клаку је. У тој сгради и сиге лиепо окресане (т.ј. умиешане), а тако и lapislacula обојенијех разноврстном бојом, те ми пише г. Томо Драгичевић, да је сграда изнутра унаоколо била омашћена (офарбана), па да је ово опало с духара, ал би свакако могло помислити на мозаик.
Ту је свуд унаоколо до педест мањијех и већијех стећака па јих је доста зарасло у земљу, а много су јих турци исјекли и покварили за своје нишане (мртвачке биљеге). То се мјесто зове Црквиште, а по народному предању ту је била црква, те су је турци разорили онда, кад су освојили Босну.

Прича мухамеданац из Кораја, да је ту у црквишту и сада закопан ,,добри“ тј. Светац. Једном је давно дошао неки човјек преко Саве (т.ј. из Австрије), те је платио турчина, да га одведе на оно мјесто. То је турчин једва дочекао, па поведе онога австријанца, те узме оног Свеца, однесе га до Саве и изручи га оном странцу. Кад се назад повратио тешко се разболио, те му пале ноге, па онако сакат није из куће никуда могао. Сутра дан се је онај светац опета повратио на пријашње мјесто.

Други опета причају, да су ту туркиње стерале дјетиње пелене (крпе), онако нечисте, испред цркве и по цркви, па, да је оједном нестало цркве, бива, да је побјегла у Митровића, па да је тамо и сада.

Натпис на споменику (по М. Вегу) гласи:ДО…

ДМHТРОМb NА СВОЕH ЗЕМЛH HО…

ПHСА ДЂАКb РАДОСВb И ЮРbИ

Такође о истој некрополи пише и Милица Баум 1958.

,,На 3 км. од Кораја (према Бијељини) налази се село Бабајача. Уз саму цесту лежи локалитет Црквиште са траговима рушевине зидане од камена и кречног малтера. Око ове рушевине налази се 10 стећака: 1 стојећи, 1 саркофаг, 7 чији се облици не могу одредити јер су делимично утонули у земљу а делимично закрчени густим шибљем, и 1 у облику сандука. Овај последњи је једини са натписом, мада доста оштећеним. Од натписа су у првом реду сачувани само неки трагови слова, а у другом и трећем реду се чита:

а у транскрипцији: Дмитром на своеи земли пост(ави)

(т)о писа Дабкић Радосавић Ри(ко-?)“