Библиотека
Прикупљена писана грађа
-
Повеља краља Стефана Тврка Дубровнику 1378.
Повеља краља Стефана Твртка Дубровнику
-
Натпис из Лебана
Без изричитог писаног одобрења власника садржаја строго је забрањено користити се било којим садржајем књиге на било који начин.
-
Минијатуре у Мирослављевом Јеванђелистару и њихове представе на стећцима – ИЗБОР
Без изричитог писаног одобрења власника садржаја строго је забрањено користити се било којим садржајем књиге на било који начин.
-
Првооткривени средњовјековни натпис на подручју општине Пљевља
Аутори: Горан Комар, Дарко Ђого, Угљеша Скоко, Павле Ратковић Натпис је у селу Кава, југозападно од Чајнича, пронашао Угљеша Скоко. Ово село се налази у подручју Буковице којa припада општини Пљевља. Ужи локалитет носи име Скјовине. Стећак је постављен изнад десне обале дугачке Бавчића ријеке која се улива у Ћехотину. У средишту села Кава постоји велико средњовјековно гробље са стећцима на локалитету Чајновица, а недалеко од тог мјеста, узводно око 500 метара и црквиште на узвишењу званом Дуб. Осим средњовјековних надгробних споменика у селу Кава, ова ријечна удолина чува и гробља у селима Рудићи, Плањско и Мељена. Бавчића ријека протиче између планинских гребена Рујевице и Маринца, а најближа црква се налази…
-
Истраживања у Мокрој Гори
-
Натпис на Грабеницама код Сокоца
Аутори: Горан Ж. Комар и Томислав Тамбурић Натпис је недавно открио г. Томислав Тамбурић из Сокоца. Током 23. априла 2022. године, на позив г. Тамбурића, обишли смо средњовјековно гробље на лок. Грабенице, на западној падини истоименог брда код Сокоца. Ово гробље лежи уз десну страну пута Соколац – Олово, на територији села Крушевци. У вријеме Краљевине Југославије, овај предио је припадао општини Кнежина. У дефтеру 1468/9. године, ово мјесто је означено као „Доњи Крстијанлук“. У непосредној близини гробља које је расјечено сеоским земљаним путем, протиче ријечица Добрача. Гробље у коме лежи плоча са натписом је познато у науци. Поменуто је од стране заслужног истраживача Шефика Бешлагића[1], а затим, у склопу…
-
Вуканово Јеванђеље
Вуканово јеванђеље, по свему судећи, настало је по наруџби Вукановог брата, Стефана Немањића, још за живота Стефана Немање. Према запису старца Симеона, једног од писара јеванђеља, рукопис је рађен за „великославног жупана Вука(на)“. Међутим, Вуканово име писано је по брисаном, радираном мјесту, па се претпоставка да је ту био означен Стефан чини могућом. До средине XIX вијека рукопис се чувао на Светој гори, када га је Порфирије Успенски, заједно са једним листом Мирослављевог јеванђеља однио у Русију. Данас се налази у Публичкој библиотеци у Санкт Петербургу.
-
Светоуспенски манастири Тврдош и Савина
Без изричитог писаног одобрења власника садржаја строго је забрањено користити се било којим садржајем књиге на било који начин.
-
Повијест о Вишњем Јерусалиму
Без изричитог писаног одобрења власника садржаја строго је забрањено користити се било којим садржајем књиге на било који начин.
-
Развојна линија српског православног обрасца у Хуму/Херцеговини и Босни
Без изричитог писаног одобрења власника садржаја строго је забрањено користити се било којим садржајем књиге на било који начин.