Некатегорисана објава
-
Лажна историја Босне
Лажна повијест Босне – A False Hisory of Bosnia Лажну повијест Босне, срачунату да узвиси босанске муслимане на рачун кршћана и да обесхрабри све тежње дијела потоњих за уједињењем са Србијом, измислила је Аустро-Угарска између 1880. и 1890., и она је била ширена у различитим публикацијама с подручја културе. Лажна је повијест искористила чињеницу да је за средњевјековну Босну познато како је имала врст народне цркве која је у више римских извора била жигосана као херетичка и које је права природа изузетно нејасна. Лажна је повијест тврдила да је религија Босанске цркве била дуалистичка хереза и да су њезиним припадницима били мрски крижеви и цркве; да се…
-
О ђедовима и старом храсту – два текста Милана Карановића
Ђедовски раст – Предање о ђедовима и њиховом храсту (Милан Карановић, Политика 01.05.1927.године) Од највећег интереса у жупи Крупа Ђедовски Раст и предања и сећања, која су за њега везана. На једној коси крупске жупе види се група храстова и међу њима дрвена зграда. Из даљине не може се разабрати, да ли је сеоска кућа или сточарска колиба. Кад се приђе ближе, види се да је дрвена ниска грађевина, на једној, источној страни, заокружена. То је стара црква у Крупи на Врбасу. Откад је саграђена нова црква првих година аустријске окупације у старој цркви свршава се служба божја само једном у години на Спасовдан, кад су сеоска житна масла. Нарочиту…
-
Bosnian And Herzegovinian tombstones – Who made them and why
MARIAN WENZEL , Südost-Forschungen“, internationale Zeitschrift für Geschichte, Kultur und Landeskunde Südosteuropas, Band XXI, 1962 Bosnian And Herzegovinian t…
-
Најстарији извјештај о стећцима у сјевероисточној Босни
Цветко Ђ. Поповић Гласник земаљског музеја у Сарајеву, Свеска XII, Сарајево, 1957. Ако изузмемо евидентирање босанско-херцеговачких стећака после рата које проводи Завод за заштиту споменика културе, а тај рад није још коначно завршен, наши стећци су у прошлости два пута пребројавани, први пут 1887 и 1888 године, а други пут 1899 године6). Приликом првог пребројавања нађено је у свему 27.067, а приликом другог 59.500 стећака. Већ прилично велика разлика у овим бројевима говори о непоузданости бројања. Код тога треба имати на уму да се пребројавање односи на број стећака који се нашао у вријеме бројања, а њихов број се вековима све до наших дана стално смањује њиховим уништавањем. Сигурно је…
-
Преводилац савремених слова и бројева у древна
«Титло» — переводчик чисел из современной записи в запись кириллическими и глаголическими буквами, римскими цифрами, в цифровые системы других стран мира и обратно. Автор: Н. Курдяпин. Версия: 0.4.2 от 08 февраля 2008 г. ПРЕУЗМИТЕ
-
Радна група пројекта ,,Племенито“ на Мајевици
-
Невидљива црква – Паклење
Сљедећи чланак је преузет са странице: СТУДЕНИЦА.ИНФО Невидљива црква у селу Паклење код Баљевца Недалеко од локалног гробља у селу Паклење код Баљевца на Ибру (општина Рашка), археолози Народног музеја у Краљеву открили су остатке необичне и у овом крају јединствене цркве, потпуно укопане у земљу, о чијем постојању доскора ништа нису знали ни мештани Паклења, нити археолози који су истраживали овај део долине Ибра. – Кров цркве, саграђен од опеке повезане специјалним малтером, био је раван са тлом и закамуфлиран земљом, травом и маховином, сумњали смо да има нечега испод, али нисмо слутили да је то била црква – каже један од мештана Паклења. Стручњаци верују да се ради…
-
О Мјесецу и Звијезди
У вријеме оно, (од 667. прије н.е. до 380. н.е.) живљаше многи народ у Византиону и клањаше се незнабожачким божанствима. А на барјаку града симбол незнабожачке богиње Артемиде – полумјесец. По Божјем промислу, појавше се један за другим Свети цар Константин Велики и Свети цар Теодосије Велики. Свети цар Константин својим Едиктом заустави прогоне хришћана, а Свети цар Теодосије озваничи хришћанство као званичну и једину вјеру Римског Царства. А на барјак града, некада Византиона, а сада Константинопоља, поред Мјесеца постави и Богородичину или Витлејемску звијезду, која је најавила Рождество Богомладенца, Господа нашега Исуса Христа. Када 1453. безбожни Агарјани нападоше и на ту хришћанску земљу и пред собом све убијаху и уништаваху., цар њихов Мехмед II, константинопољски симбол Мјесец и…
-
Покров зa мошти Симеона Богопримца
,,СВЕТИ СИМЕОНЕ БОГОПРИМЧЕ МОЛИ БОГА ЗА МОЈ ГРЕХ – ГЕОРГИЈЕ ДЕСПОТ,, Те ријечи су извезене златним и сребрним нитима, на покрову начињеном од жуте свиле који дијелом прекрива мошти Светог Симеона Богопримца, које се налазе у светчевој цркви у Задру у кивоту чија је ктиторка краљица Јелисавета, кћи босанског краља Стефана II Котроманића и праунука српског краља Драгутина. На полеђини кивота је натпис исписан готиком на латинском који у преводу гласи: „Овдје у овом кивоту, који је да изврши свој завјет даровала моћна, славна и узвишена краљица Јелисавета млађа, владарка Угарске, почива у миру Симеон Праведник, који је на својим рукама држао Исуса, рођена од Дјеве Марије. Ово дјело начини…
-
Архив под ведрим небом
Архивистички семинар у Епархији зворничко-тузланској завршен је 8. фебруара 2014. године екскурзијом на локалитет „Мраморје“ који се налази у засеоку Јаковљевићи у селу Пипери на Мајевици Група од рустичних и монументалних надгробних споменика на овом месту припада средњовековној културној баштини. Оно што Мајевичко мраморје нарочито одликује јесу јасно читљиви, усечени натписи, важна епиграфска грађа која припада кругу кирило-методијевске традиције. Камени натписи су „резани“, или како би се рекло средњовековном терминологијом „ковани“, тј. „сјечени“ ћирилскм писменима и представљају важан извор за проучаваоце културне прошлости и црквеног живота североисточне Босне и Републике Српске. У ходочашћу и походу уснулим прецима пошли су Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Хризостом, протођакон Славољуб Милошевић, протојереј-ставрофор проф.…
