Манастир Липље XIII вијек
Липље је православни хришћански манастир који се налази у селу Горње Липље између Котор Вароша и Теслића, у Републици Српској, БиХ. Манастир се налази у селу Липље, код ушћа потока Млијечница у ријеку Бистрицу. До Липља се долази одвајањем са регионалног пута Добој-Бањалука, на територији општине Теслић, око 25 километара западно од Теслића на мјесту под називом Клупе. Из правца Бањалуке, одвајање је у мјесту Врбањци, на територији општине Котор Варош.
Према народном предању, манастир је задужбина Светог Саве. То је био основни разлог зашто је на камену постављеном на западном порталу, при обнови вршеној 1867-1879. наведено да је манастир основан 1219. године. Насеље Липље се помиње 1273.године , али изричито манастир помиње се тек крајем 15.вијека у Крушевском поменику. У историјским записима се помиње под два имена: Липље и Осовица, а веома често у истим документима под оба назива.
Манастир је првобитно био посвећен Светом Николи, али је послије обнове у 19. вијеку посвећен Благовјештењу Пресвете Богородице. Висином од око 20 метара сврстава се у веће и више средњовјековне сакралне објекте. У манастиру је дуго, можда већ од самог оснивања, била активна преписивачка радионица. Судећи према подацима из разних извора, до почетка 17.вијека манастир је био у пуном процвату. Почетком 17.вијека, односно 1615. године, доживљава катастрофу: у великој поплави је оштећен манастир и његова имовина, а неколико становника манастира је погинуло.
Липљански преписивач Данило каже: „Те године надође поплава и обузе порту, разори цркве и конаке, не остаде камен на камену и утопи се десет монаха и четири ђака, од воде избјегоше само тројица. Но, то није била задња несрећа која је погодила манастир. Наредна несрећа се десила 1696. године, када је манастир опљачкан , спаљен и запустио преко 200 година. Обнову тек у другој половини 19.вијека покренуо је свештеник Коста Душанић. Радови на новој обнови су завршени 1879. године. Од тада је манастир парохијска црква све до 1965. када поново почиње да дјелује као манастир.
Године 1984. извршено је још једно веће обнављање манастира. Том приликом је у унутрашњости манастира постављена плоча са следећим текстом: ”У славу божју обновљен је овај свети манастир 1984. године благословом епископа бањалучког Јефрема, трудом јеромонаха Саве и вјерника парохије липљанске. Освјештање су извршили 5. августа 1984. године епископ далматински Николај, епископ зворничко-тузлански Василије и епископ бањалучки Јефрем, уз саслужење више свештеника и присуство око десет хиљада вјерника. Кум обновљеног манстира, Светислав Гаврић из Липља, са домаћицом Невенком и сином Недељком.”
