Истраживачи

Маријан Барбара Венцел (Marian Wenzel)

Рођена  18. децембар 1932 у Питсбургу, САД, али је своју академску каријеру градила у Енглеској. Након студија филозофије на Колумбиа Универзитету у Њујорку  наставила је студије на Courtauld Institute of Art у Лондону. Њена посјета Босни 50-их година 20. вијека је пресудила да управо та земља постане први предмет њеног истраживања. За тему докторске дисертације изабрала је проблематику средњовјековних стећака. Тема доктората Украсни мотиви на стећцима резултат је њеног дугогодишњег истраживања културно-хисторијског насљеђа Босне и Херцеговине.

Истраживање босанског средњовјековља довело ју је до сарадње са најзначајнијим именима босанске медиевистике. Алојз Бенац, тадашњи директор Земаљског музеја Босне и Херцеговине био јој је ментор, а Влајко Палавестра, Ђуро Баслер, Шефик Бешлагић, Нада Милетић, Павао Анђелић, Марко Вего и многи други пружили су јој несебичну помоћ, подијеливши с њом резултате својих истраживања. Ране шездесете Мариан је провела обилазећи непроходне крајеве Херцеговине и Босне и помно биљежећи мотиве на стећцима. Њен вишегодишњи теренски рад резултирао је књигом Украсни мотиви на стећцима, објављене 1965. године. Ауторица се у свом ђелу није упуштала у доношење великих закључака о стећцима, али је одлучно побијала њихову везу са богумилима. Према Венцел, стећке у средњовјековној Босни су подизали и католици и православци и припадници Цркве босанске.

Њен интерес за средњовјековну умјетност Босне није престао након објављивања докторске дисертације, већ се проширио на поље проучавања обраде метала, које је наставила на Warburg институту у Лондону.

Први рад о босанском стилу објављен је 1985. године, док је књига под називом Босански стил на стећцима и металу, састављена од њена четири раније објављена чланка у којима је изнијела резултате својих дотадашњих истраживања, изашла 1998. године.

Публиковала је преко 30 есеја о босанском културном насљеђу, али и друге наслове са темама из области културе и умјетности.

Њен сликарски опус је везан, такођер, за Босну. Неки њени радови су трајно похрањени у Уметничкој галерији БиХ.

Умрла је од рака 2002. у 69 години живота.