Нада Милетић

Археолог и хисторичар умјетности, Рођена је 12. мај 1925. У Приједору ,у породици просвјетних радника. Средњу школу похађала је у Скопљу и Чачку. Студије  историје умјетности и археологије, завршава на Филозофском факултету Универзитета у Београду, 1950. године. По завршетку студија, запошљава се у Земаљском музеју Босне и Херцеговине, у Сарајеву. Током свога радног вијека, прошла је сва музејска звања и стекла највеће звање, музејски савјетник. Пензионише се 1990. године. Припадала је генерацији пионира модерне археологије Босне и Херцеговине, формиране током 50 – тих година, 20. вијека.

За четири деценије активног рада, Милетић је дала велики допринос босанскохерцеговачкој археологији. Њено главно научно подручје била је: проблематика средњовјековне археологије и средњовјековне умјетности на подручју Босне и Херцеговине.Учестовала је на рекогнисцирању неколико стотина нових археолошких локалитета у Босни и Херцеговини. Ту се посебно истичу: Грудине у Чупуљићу код Бугојна.

За потребе израде Археокошког лексикона Босне и Херцеговине, радила је на археолошком регонисцирању локалитета:

Босанска Kрупа – Босански Петровац (1958. године).

Приједор – Сански Мост – Бања Лука – Босанска Градишка (1959. године).

Босанска Kостајница – Босански Нови – Босанска Дубица (1960. године).

Kључ – Саница (1961. године).

Бања Лука – Ивањска – Мањача (1962. године).

Највећи допринос Наде Милетић је на пољу раносредњовјековне археологије и умјетности, времена сеобе народа и ранславенског доба на подручју данашње Босне и Херцеговине. Поред тога значајан допринос дала је проучавању стећака (монографија Стећци 1982). Нада Милетић саставила је преко 2200 јединица у разним енциклопедијама и лексиконима. Мјесто и улога Наде Милетић у археологији најбоље се препознаје по АЛ БиХ гђе јој припада обрада раног средњег вијека скоро у цјелини. Одликована је Орденом рада са сребрним вијенцем 1973. и Орденом Заслуга за народ са сребрном звијездом, 1989. године.

Умрла је 8. октобра 2002. у Сарајеву