Локалитет Манастириште налази се у селу Горњи Кијевци са десне стране ријеке Лубине на равничарском комплексу њива званом Карановац. Први пут се помиње 1955. године, када се проналазе трагови римских зидова и натписа. Током 1958. године у оквиру овог локалитета пронађен je глагољични натпис, који се доводи у везу са периодом X и XI вијека. На натпису се помиње мушко име у дативу –Радину. Археолошким истраживањем 2004. године установљено је да се ради о културно-историјском комплексу састављеном из три археолошка локалитета: средњовјековном-црквом са некрополом и привредном зградом, римског сеоског имања – villa rustica и двије цркве брвнаре из турског периода. Топоним Манастириште и средњовјекјовна црква са некрополом и привредном зградом доводе се…

Манастир Успенија Пресвете Богородице у Детлаку У шумовитим косама Детлака изнад често немирне Дераве (Укрине) налазио се манастир Успенија Пресвете Богородице у Детлаку. Задужбина краља Драгутина Немањића (Преподобни монах Теоктист), манастир је саграђен у средњем вијеку, када је српска средњовјековна држава на Балкану била у експанзији, доживљавајући успон на основама православља и византијског културног наслеђа. Манастир је био удаљен од главних комуникација и средишта српске државе, живећи на граници према Угарима и Западу, на сталном опрезу, гдје су се сучељавали Исток и Запад и гдје се осјећао снажан утицај католичанства. Да би имао ослонац, подршку и духовно упориште цркве, нарочито у крајевима које је доњела као мираз његова жена Катарина,…

У селу Крива Ријека код Козарске Дубице пронађени су остаци манастира Ђурђевац, који датира из 14. века. У ископавање археолошких остатака овог храма и истраживања су укључени Удружење археолога Српске, Завичајни музеј Градишке и општина Козарска Дубица. До сада су ископани делови олтара, фреске, али и други археолошки материјал, који потврђује да је реч о манастирском комплексу, посвећеном Светом Ђорђу. – Ово је изузетно вредно археолошко налазиште. Пронашли смо скоро комплетан олтар, а у унутрашњем делу трагове фресака, као и свештеничке клупе. Манастирска црква порушена је у првој најезди Турака, а касније је обнављана. Желимо да манастир Ђурђевац постане културно-историјски споменик – изјавио је археолог Завичајног музеја Градишка, Бојан Вујиновић.…