-
Мирослављево Јеванђеље
Мирослављево јеванђеље је најзначајнији ћирилични споменик српске и јужнословенске односно српско-словенске писмености из 12. века. У њему су упоредо заступљена два правописа: зетско-хумски и рашки. Настао је по наруџбини захумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање, највероватније у Котору, око 1185. године, а за потребе цркве Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу на Лиму, и саме задужбине кнеза Мирослава, која је доцније постала епископско сједиште Хумске епархије Српске православне цркве. Ова књига је у ствари превод грчког јеванђелистара цариградске цркве Св. Софије.(Јеванђелистар- богослужбена књига у којој су текстови распоређени према читањима у току црквене године.) Највећи дeо јеванђелистара дјело је непознатог преписивача (у науци названог Варсамелеон*, по ријечи из дјела за коју су проучаваоци вјеровали да је име аутора), док је Глигорије „дијак“ (ђак),…
-
Међаш – Калесија
Фотографисао Маринко Петровић
-
Тојшићи – Калесија
Испред Основне школе у Тојшићима код Калесије, налази се мраморје које је пренијето са средњовјековне некрополе Округла. Споменици су без натписа али квалитетне обраде и са украсима од којих се истиче споменик са представом руке која држи путир.
-
Засеок
Томо Драгићевић, Вид Вулетић Вукасовић, Гласник Земаљског музеја, 01.07.1890 Засеок
-
Павао Анђелић
Рођен је у Султићима код Kоњица 1920. године. Основно образовање стекао је у Сеоници у Неретвици. Након завршетка школе у Сеоници одлази у Фрањевачку класичну гимназију у Високо и тамо стиче солидно класично образовање. Наставак школовања услиједио је на Фрањевачкој теологији у Сарајеву. Због слабог здравља напушта студије у Сарајеву. Убрзо избија Други свјетски рат, а Анђелић одлази у Загреб, гдје служи војни рок те студира право. Положивши велики број испита, враћа се у родне Султиће, у Kоњиц. Ускоро завршава студије права и постаје судија котарског суда у Kоњицу. На мјесту судије остаје шест до седам година. У то вријеме почиње пражњење базена за Јабланичко језеро, па је требало спасити…
-
О пореклу становништва тузланске области
Др Ристо Јеремић ,,О пореклу становништва тузланске области“ >> Гласник географског друштва << Свеска 7. и 8. Београд, 1922. О пореклу становништва тузл…
-
Штријепци – Зовик
-
Тобут – Бијелића гробље, Бољерадов унук
-
Тобут, Бијелића гробље – Вукадин дијак
-
Тобут, Јовићи – ,,племенити Вочанин“