-
Куновски запис
Куновски запис – Хришћанске молитве за муслиманске породице Молитве за заштиту ,,Метоха Куновског“ написане ћирилицом, крајем 15. или почетком 16. вијека пронађене су у мјесту Јечмиште код Фоче приликом копања ,,магазе за млинско коло“. Копајући на дубини од 2 метра у земљи сељаци су наишли на једну иструлу борову кладу. Када су је преполовили у њој су нашли свитак умотан у тканину преливену воском. Видјевши о чему се ради послали су га у Земаљски музеј гдје Ћиро Трухелка обавио конзервацију и рестаурацију папира. Занимљиво је да је запис хришћанска молитва за заштиту од нечистих сила и врменских непогода, али je намјењена муслиманским породицама чијим именима и почиње. Такође интересантно је…
-
Вук Караџић -опис и покушај транскрипције натписа стећка некрополе Црљивица, Имотски
У ,,Српском рјечнику“ који је Вук Караџић штампао у Бечу, 1852. године, под словом ,,С“ тумачи ријеч ,,стећак„. Ту је описао свој обилазак некрополе у Имотском, Циста ,,Црљивица“, покушај проналаска натписа и његову транскрипцију, али је изнио и свој суд о украшавању стећака -,,изрезани врло ружно различни ликови“ ….. Испод фотографија – натпис који није уочио Вук Караџић : ,,Овдје лежи добра жена Владна Полог своега суенија Херка Кустражића а ови билиг постовах ја з братиом“
-
Ихтис (риба) – Исус Христос, Божји Син, Спаситељ
Рибе као украс на стубу Згошћанског споменика. Ихтис (грч. ἰχθύς – риба) је ранохришћански симбол који је већ у првобитној Цркви коришћен као акроним за израз: »Исус Христос, Божји Син, Спаситељ.« Ихтис такође на грчком значи риба. Овај симбол, којим су следбеници Исусовог учења обележавали просторе свог становања је, заједно са приказом Исуса као Доброг Пастира и вина, све до краја 4. века био доминантан у хришћанској иконографији. Неколико примјера старохришћански симбола:
-
Кушлат код Зворника, XIV вијек
Кучлат или Кушлат средњовјековни град (тврђава), трг (у подграђу) и царинарница. Тврђава је смјештена јужно од Зворника, на око стотину метара високој окомитој стијени изнад ушћа Јадра у Дрињачу. Спомиње се од 1346. године. По Евлији Челебији град је подигао српски бан Радован. Кучлат је од 1404. био у рукама Хрвоја Вукчића Хрватинића, а од 1410, споразумно, у рукама угарског владара Сигисмунда Луксембуршког. Од 1411. је у рукама је деспота Стефана Лазаревића. Долази под османску власт послије пада Деспотовине 1459. У османско доба Кучлат је нахија која припада Зворничком санџаку. Град је 1833. напуштен. Није позната да ли су вршена археолошка истраживања, али и данас на узвишењу изнад новоизграђене џамије,…
-
Ново читање натписа на локалитету Оцркавље код Миљевине (Фоча)
Аутори: Горан Комар Угљеша Скоко Овим чланком доноси се опсежна ревизија тумачења ћириличког натписа из села и локалитета Оцркавље код Миљевине. Дефинитивно се одбацује виђење проф. Здравка Кајмаковића (1984) по коме се натписом помиње црква Св. Великомученика Георгија (Ђорђа). Други дјелимично сачувани ред натписа овом приликом је тумачен на основу препознавања двије могућности: глагола знати и свједочити (ВѢДѢТИ; СЬВѢДѢТЕЛЬ ). У тумачење текста укључивао се и г. Немања Миловановић. Споменик са натписом налази се недалеко од Миљевине у селу Оцркавље. И локалитет на коме се налази некропола назива се Оцркавље. Некропола броји петнаестак грубо клесаних споменика. Смјештена је на мањем платоу на лијевој страни ријеке Бистрице у склопу новијег православног…
-
Купрес – средњовјековна некропола Равањска Врата
Прелијепе фотографије ове средњовјековне некрополе са предивним пејзажом доноси нам Иван Јовичић. Хвала му! Средњовјековна некропола Равањска Врата налази се на Купресу на предјелу који спаја Вуковско и Рвањско поље. Некропла се састоји из два дијела тзв. Доња некропола са 43 споменика и Горња некропола са 25 надгробних споменика. Стећци су прелијепо украшени, орјентисани исток запад.
-
Стећци у Конавлима – Дабробосански Источник
Стећци у Конавлима
-
Неколико натписа Источне Херцеговине
Горан Ж. Комар Натпис у селу Јасена код Невесиња Село Јасена лежи у веома пространој крашкој површи која се простире јужно од планинског гребена Вележа. Некропола која чува ћирилични натпис налази се јужно од главног дијела села. Натпис је у два наврата објавио заслужни епиграфичар проф. Марко Вего. Његово тумачење, међутим, није до краја исправно и стиче се утисак да се уважени претходник краће задржао на лицу мјеста, или, могуће, није био на некрополи у Јасени него је натпис пружен на темељу неког снимка или одливка. М. Вего казује о различитим типовима споменика, али овај споменик са натписом означава као сандук. Некропола је састављена од великог броја плоча међу којима…
-
Старосрпски натпис на споменику у Улицама код Брчког
Здравко Кајмаковић Нови натписи на стећцима Наше старине XVI/XVII 1984. УЛИЦЕ У селу Улице, недалеко oд Брчког, под дрвеном уџером у дворишту Пеје Акаловћа, налази се као носач зграде фрагмент једног стећка, дуг 70 а широк 25 цм. Дебљина му је око 20 цм. Фрагмент је настао лупањем средњовјековног надгробног спомепика у облику стећка исклесаног од бијелог кречњака. Вјероватно представља горњи дио споменика јер се на њему налази дио некадашњег ћириличног натписа који је, судећи по смислу текста, могао да има горе најприје само још један ред Дио натписа гласи: ….NA ЗЕМЛН…. Транскрипција: ….НА ЗЕМЛИ…. Дакле, ради се најприје о уобичајеном наглашавању да је нама непознати умрли био сахрањен…
-
Први клесари ћириличних натписа на Балкану
Први клесари ћирилских натп…
