Библиотека
Прикупљена писана грађа
-
Софијско Jeванђеље
Према опису Национале библиотеке ,,Св. Кирил и Методиј“ у Бугарској гдје се налази дио страница овог Јеванђеља, настанак рукописа је датиран у 13. вијек. О постојању овог Јеванђеља сазнало се из радова Б. Цонев 1910. и 1923. Неколико страница се налази и у библиотеци културног круга ,,Георги Димитров“ у Плевену (Плевенски листићи). Софијско Јеванђеље
-
О старом Св. Николаја Мириликијског Чудотврца у Мачковцу на Мајевици
О старом храму Св. Николе М…
-
Старосрпски надгробни споменик – Орашје
Дејан С. Радисављевић Украшени средњовековни надгробник покрај цркве Св. Јована у Орашју код Варварина
-
Православно монаштво и манастири у средњовјековној Србији
Василије Марковић Сремски Карловци, Српска манастирска штампарија 1920. – 448.
-
Средњовјековни печати из Босне и Херцеговине
Средњовјековни печати из Бо…
-
Средњовијековни манастир Рожањ на Мајевици
Средњовијековни манастир Рожањ
-
Уговор којим је Свети Сава од Светогораца купио земљу за виноград Хиландарски
Уговор којим је Свети Сава …
-
СредневѢковые памятники Боснии и Герцеговины, Д-ра Константина Хормана
Труды одиннадцатого Археологического съезда в Киеве (1899) Т.2. 1902 СредневѢковые памятники Бос…
-
Дародавница краља Стефана Томаша лофету Стефану Ратковићу
Фрањо Рачки РАД ЈУГОСЛАВЕНСКЕ АКАДЕМИЈЕ ЗНАНОСТИ И УМЈЕТНОСТИ.. Загреб, 1867 Дародавница босанског краља Стефана Томаша, логотету Стефану Ратковићу, писана у Жепчу 1458. године. У дародавници краљ даје на поклон поједине посједе на Мајевици, који се први пут тада и помињу. Прилози за сбирку србских и босанских листина – Фрањо Рачки, Рад ЈАЗУ, 1867. Дародавница краља Стефана Т…
-
Кијевски паримејник
У часопису ,,Слово“ бр.20 из 1970. Херта Куна у свом тексту ,,Фрагменти паримејника босанске провенијенције“ каже сљедеће: ,,Већ према тескту који је издан у овом опису, а то је запазио, чини се, и сам издавач, очито је да се овај рукопис може смјестити међу српске само у најширем смислу те ријечи. Наиме, и палеографски и ортографски моменти говоре у прилог закључку да су ова четири листића припадала кодексу који је носио карактеристике које с еприписују босанским тесктовима. То заслужује нарочиту пажњу, особито ако се има у виду да до сад од босанских рукописа познајемо, углавном, тетраеванђеља, три зборника (у којима су ипак претежно заступљени текстови из Новог завјета, рјеђе из…