У часопису ,,Слово“ бр.20 из 1970. Херта Куна у свом тексту ,,Фрагменти паримејника босанске провенијенције“ каже сљедеће: ,,Већ према тескту који је издан у овом опису, а то је запазио, чини се, и сам издавач, очито је да се овај рукопис може смјестити међу српске само у најширем смислу те ријечи. Наиме, и палеографски и ортографски моменти говоре у прилог закључку да су ова четири листића припадала кодексу који је носио карактеристике које с еприписују босанским тесктовима. То заслужује нарочиту пажњу, особито ако се има у виду да до сад од босанских рукописа познајемо, углавном, тетраеванђеља, три зборника (у којима су ипак претежно заступљени текстови из Новог завјета, рјеђе из…