Рогатица – На локалитету Црквине, недалеко од рогатичких Борика, некада је била црква која је саграђена у 13. вијеку. Ово су потврдили археолози Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Љубица Срдић и Љиљана Парежанин, које су посљедњих десет дана боравиле на Црквинама са задатком да покушају наћи одговор да ли има истине у народном предању о постојању старе цркве. – Већ прва три дана рада на локацији, која је према предању била задужбина краља Драгутина и његовог брата Милутина, синова Стефана Уроша Немањића, открили смо зид објекта за који смо процијениле да је западна страна некадашње цркве – рекла је Парежанин. Љубица Срдић, која је водила ископ на…

Наука открила православну цркву из 13. вијека У Шушњарима је пронађен је један од најстаријих картографских приказа терена, заједно са иницијалима Исуса Христа, који су писани грчким писмом. То директно упућује да је ова црква вјероватно поштовала Источни обред. На локалитету Зидине у селу Шушњари, општина Лакташи, археолози Завичајног музеја Градишка Милан Ђурђевић и Бојан Вујиновић пронашли су 2010. године средњовјековну цркву са некрополом. Како би добили прецизније датовање, археолози су 2011. године вршили истраживања гробова у унутрашњости цркве узимајући кости за C14 анализу. Том приликом истражена су три гроба. Двојни гроб у олтару, те гроб мушке индивидуе у средишту наоса и двојни гроб сјеверно од улаза. Сви скелети су…

Обнова манастира  Светог Архангела Михаила у Трескавцу, почела је 2007. године на иницијативу Митрополита дабробосански г. Хризостома.   *Насловна фотографија преузета са: www.facebook.com/pg/Svetoarhangelski-Manastir-Treskavac

“В љето 6954/1446. год. аз раб Христу Богу господин Херцег Стефан ваздвигох храм светога великомученика Христова Георгија моле се јему да помолит се за мње грешном Владице моему Христу“-ктиторски натпис на улазу у цркву светог Георгија. Средином 15. вјека (1446.-1448. године), на лијевој обали ријеке Дрине, на раскршћу најзначајнијих путева од памтивјека, у Доњој Сопотници надомак Горажда, Херцег Стефан Вукчић-Косача подиже цркву у славу Светог Георгија (Ђорђа). Саграђена је у дринској долини, у подножју брда Градина, на мјесту гдје сјеверна падина брда прелази у благу зараван. Ово је јединствен споменик културног наслијеђа, како у историјском тако и у погледу своје архитектуре и једна је од ријетких сачуваних непосредних свједочанстава о…

Нема тачних података о времену градње Старе чајничке цркве. Први пут се помиње 1492. године у запису на корицама књиге Пролог, која се чува у музеју цркве. Сматра се да је подигнута на темељима још старије цркве , коју су Турци срушили , вјероватно први пут по доласку у Чајниче. Из записа у различитим књигама које се чувају у чајничкој збирци старих књига, са сигурношћу се може потврдити постојање цркве у различитим периодима средњег  вијека. Осим горе поменутог постоји и запис који се налази у књизи „Књига Златоуст“, са краја 15. или почетка 16. вијека. У њему стоји да је књигу приложио раб божији Илија Савић Аксентију за вјечни помен у…

Манастир се налази  у селу Ништавци, Општина Приједор, на магистралном путу Приједор – Сански Мост. Посвећен је светој великомучeници Марини у народу познатијој као Огњена Марија. Подигнут је на темељима старог манастира које се спомиње 1898. на страни 86. у часопису ,,Jahresbericht der Geographischen Gesellschaft von Bern“ као о остацима римске грађевине, што занчи да је можда и старији. Такође брдо Клисину спомиње и Шефик Бешлагић као локалитет некрополе Азарићи на коме се налази 10так средњовјековних споменик а- плоча. ,,Народно предање сачувало је успомену на порушени манастир, који је по свему судећи био посвећен Сретењу Господњем, називајући манастириште Клисина, која долази од грчке ријечи «ЕКЛИСИЈА» што значи ЦРКВА. Исто тако…

Српски православни манастир Пресвете Тројице налази се у истоименом рударском насељу Сасе, укљештен у брдима између Сребренице и Братунца у близини античког локалитета Домавија. На овом античком локалитету пронађени су остаци двије зграде: велике бање и зграде општине које су постојале већ 220. године и биле су у употреби до IV вјека. Саграђен је 1242. године, а задужбина је краља Уроша I Немањића, чије су мошти и крст дуго времена чувани у овом манастиру. Стари средњовјековни манастир у Сасама био је метох (имање) манастира у Хиландару. Током 1989. године манастир у Сасама прославио је 750 година постојања. Манастир Пресвете Тројице у Сасама прославља Светог цара Уроша као задужбинара и тим…

Храм је посвећен Светом оцу Николају, архиепископу Мирликијском. Манастир је смјештен у Калуђерици, мјесту на планини Озрен, по којој је и добио име. До њега се стиже асфалтним путем дужине 7 километара од Петрова. Према народном предању манастир је задужбина краља Драгутина који је владао овим крајевима крајем 13. и почетком 14. вијека. Вук Караџић је записао народну пјесму у којој најмлађи син Немањин – Свети Сава не помиње само Хиландар, Дечане, Студеницу и Ђурђеве Ступове већ каже:   „И Папраћу близу Борогова, И Возућу крај воде Криваје, Озрен цркву насред Босне славне…“ Први писани помен о манастиру имамо у самом храму у натпису изнад улазних врата из 1587. године,…

,,Најранија православна црква била је, према тим изворима, подигнута у подручју града Теочака, у споменутим Рудинама или Средњем Локњу, вјероватно крајем треће деценије. То село представљало је 1528. године средње насељено влашко насеље са укупно 21 кућом и 35 табиа. Ту је, чини се, било и сједиште кнеза. Али што је важно, село је имало попа који је евидентиран међу обичним власима, поп, син Радована. црква се у томе попису не спомиње. Међутим, након пет година (1533.) у сумарном попису евидентирана је ту црква без ма каквих других података, осим што је константован број кућа у томе селу и једна црква, Да ли је ту црква настала између та дав…

Натпис из 1301. године на плочи манастира Карановац, у коме се спомиње поп из Ломнице: „АЗ ЛОМНИЦИН ПОП ПИСАХ ПО РОЖЕСТВУ ХРИСТА НА 1000 ЛЕТ НА 300 И 1 ЛЕТ…“