Најстарији помен имена Фоче је из 1368. године. Касније се спомиње у домаћим изворима под именом Хотча а од доласка Турака среће се најпре у турским а онда и у домаћим изворима данашњи облик Фоча. У средњем веку у Фочи су постојале две цркве, једна на месту данашње Цареве џамије а друга на десној обали Ћехотине у Каурском пољу. О овим црквама до скоро је постојало само народно предање а данас постоје и докази о њиховом постојању. Џамију је султан Бајазит Други подигао у Фочи 1501. године, али, како се испоставило, на темељима цркве изграђене у средњем веку. Ову тврдњу изнео је историчар Асим Бејтић, у детаље објашњавајући унутрашњу конструкцију…

Возућки манастир је изграђен највјеројатније у XIV вијеку у доба краља Драгутина. Манстир је посвећен Светој Тројици. Bио један од духовних центара Срба у централним дијеловима земље Босне више од три стољећа. Да би доласком Турака Османлија био рушен и паљен у XVII вијеку више пута. 1690-их година је похаран и монаштво растјерано. ,,У казивању о бежању калуђера (од турака око 1690.) ја сам забележио и један занимљив детаљ: кад су се спремали за бекство, један од калуђера је направио крила од дасака премазаних и улепљених воском и летео помоћу њих. Али је пао, набио се на неко дрво и тако издахнуо. То се место зове сада Столоваш (неки веле…

Међу многобројним монашким надгробницима интересантан је надгробни споменик Бјелосава Лучића у коме се спомиње да је сахрањен у својој Цркви Племенитој. Црква је највјероватније била на простору данашње Бијељине или њене ближе околине. +А СЕ ЛЕЖH БѢ ЛОСАВЬ ЛУ ЧHЧЬ У СВОЕ ЦРЬКВЕ ПЛЕ МЕNHТЕ ПОСТ АВHШЕ КАМЕ NЬ СHNО ВЕ С(ЕУ) ,,+А ту лежи Белослав Лућчић у својој цркви племенитој Поставише камен синови њему“

О ископавањима у манстиру Тавна код Бијељинe (Часопис ,,Српска вила“ бр. 1, 1995. Бијељина)

[scribd id=193708505 key=key-1nsdnrrz9r7eiwjirwfg mode=scroll] [scribd id=245201834 key=key-H58QzI9xcOJS9nMyHP2H mode=scroll] Галерију старосрпских надгробних споменика можете погледати на овом линку>>>> ПАПРАЋА

Mанастир Моштаница је један од највећих српских манастира у Босни и Херцеговини. Налази се  у долини ријеке Моштанице, на сјеверним падинама Козаре. Од Козарске Дубице према југу је удаљен 12km. Манастир Моштаница је смјештен у падини Мале Градине, у заклоњеном простору равног земљишта обраслог миришљавим липама. Манастир припада Бањалучкој епархији. Народно предање му приписује велику старост. Постоји више претпоставки о постанку манастира. Предање каже да је ово задужбина Светог Симеона, краља Милутина или краља Драгутина. Највише се спомиње краљ Драгутин као ктитор. Највјероватније је манастир саграђен карајем 15. вијека када је угарски краљ Матија Корвин населио многе србе у ове крајеве, ради вршења војне службе (очувања границе)

Липље је православни хришћански манастир који се налази у селу Горње Липље између Котор Вароша и Теслића, у Републици Српској, БиХ. Манастир се налази у селу Липље, код ушћа потока Млијечница у ријеку Бистрицу. До Липља се долази одвајањем са регионалног пута Добој-Бањалука, на територији општине Теслић, око 25 километара западно од Теслића на мјесту под називом Клупе. Из правца Бањалуке, одвајање је у мјесту Врбањци, на територији општине Котор Варош. Према народном предању, манастир је задужбина Светог Саве. То је био основни разлог зашто је на камену постављеном на западном порталу, при обнови вршеној 1867-1879. наведено да је манастир основан 1219. године. Насеље Липље се помиње 1273.године , али…

Манастир Светог пророка Јеремије – задужбина краља Драгутина