• Хришћански мотиви на мраморју

    Свети Врачи – Козма и Дамјан – помињање у натпису

    Натпис на средњовјековном надгробном споменику из Клења код Богатића у Србији: + А СЕ ЛЕЖН РАБ БОЖН ВРАЧ КУЗМ(А) Н ДАМЬѢNЬ А У НМЕ СТОѢNЬ HВАNОВH(ЧЬ) (С)КУТОNОША А ТАДЬ (Ж?)Е У ДОБРH ЧАСЬ …ДА МH Б(ОГ)Ь ДОБРH П(ОМОЩЬ?) H ХРА(МЬ) …Ь H ПОСТАВHШH… … УМ..ЛА.. А У …ЧА РАДHТЬ С БРАТꙌМЬ РОДА Д МHСКОГ(Ь) H КО ТЕ МH КАМЕNЬ С ОВОГА МѢСТА (В)ЗЕТ(Ь) ДА МH Ю ꙌП… ЬПРѢ ДЬ Б(ОГО МЬ HЛH) ТКО МH ТЕ(ЛО?) УКВА Р(H) УБH(О) ГА Б(О)Г(Ь) ☩ У читању Леонтија Павловића: А се лежи раб Божији врач Кузман и Дамјан а у име Стојан Ивановић скутоноша, а тад леже и у добри час да ми Бог добри помоћ и храм…

  • Др Горан Ж. Комар

    Натпис у Старом Селу код Доњег Вакуфа – Јајца

    Аутор: Горан Ж. Комар Натпис је објавио Коста Херман који је штампао и фотографију коју је израдио надмјерник Свобода[1]. Касније га помиње Шефик Бешлагић[2], а пажњу му посвећује и епиграфичар Марко Вего[3], међутим, на темељу факсимила Косте Хермана. Аутор К. Херман овим прилогом који је стигао врло рано, међу прве бројеве ГЗМ, остварио је један особит принос ћириличкој палеографији тиме што је пружио фотографију (г. Свободе) и сопствени цртеж натписа што баш и није био обичај код истраживача тога доба који су махом доносили само транскрипте. Осим тога, К. Херман је тачно расчитао натпис. Натпис сам прегледао 14. Априла 2018. године. К. Херман је писао о казивању мјештана како је…

  • Некатегорисана објава

    Епископ Фотије обишао средњовјековну некрополу у Пиперима

    Данас, 22. октобра 2020. године, на празник светог апостола Јакова Алфејева, Преосвећени Епископ Фотије посјетио је Мачковачку парохију гдје су га дочекали мачковачки пароси протојереј-саврофор Стево Јовић, архијерејски намјесник тузлански и протојереј-ставрофор Драгомир Лазаревић. Том приликом Епископ Фотије посјетио је и храм Светог Великомученика Прокопија у селу Јабланица код Мачковца. Истог дана Епископ је посјетио и парохију Пиперску гдје је обишао средњовјековну некрополу са стећцима гдје су га дочекали парох Пиперски протојереј-ставрофор Миленко Стевановић са парохијанима. Више о мајевичким некрополама погледајте нa ОВДЈЕ.   Објава преузета са странице Епархије зворничко-тузланске, и можете је погледати кликом на линк испод ЕПИСКОП ФОТИЈЕ ПОСЈЕТИО МАЧКОВАЧКУ И ПИПЕРСКУ ПАРОХИЈУ

  • Старосрпски натписи

    Натпис на камену

    Проф Немања Миловановић (СРЕДЊОВЈЕКОВНО КУЛТУРНО НАСЉЕЂЕ УГЉЕВИКА И ОКОЛИНЕ, Угљевик 2020.) Неколико корака јужно од претходног стећка стајао је мрамор типа стуба, украшен на јужној страни полумјесецом, а на западној крстом у вијенцу или розети (Вулетић-Вукасовић 1890: 42). Страна споменика на којој се налази епитаф била је окренута ка истоку. Антрополошка анализа костију нам говори да је покојник под овим спомеником био висок 176 цм, те да је у тренутку смрти, којој је узрок непознат, имао око 60 година (Микић 2001: 163). Натпис је био писан у седам редова. У тренутку првог и другог приређивања постојали су трагови првог, другог и трећег реда, док су остали редови били углавном сачувани…

  • Некатегорисана објава

    Тајнопис на два старосрпска споменика у Босни

    Током средњег вијека писање епитафа на надгробним споменицима вршено је разним техникама, на разне начине, зависно од вјештине писара-дијака. Није се много обазирало на простор предвиђен за текст, него се дешавало да натпис (епитаф) пређе словима и текстом и на другу страну споменика, чак има и случајева да се натпис пише спирално као на Хумачкој плочи или око ивице споменика и то у више редова као што је то случај на надгробним споменицима Влаћа Бијелића и Вукосава Влађевића, који се налазе у цркви посвећеној Св. Кнезу Лазару, Влаховићи – Љубиње. Ови горе поменути натписи нису врста тајнописа и поменути су само као примјер разних (занимљивих) начина писања натписа. Овдје ћемо…

  • Старосрпски натписи

    Епитаф Богцу Првиновићу

    У издању ,,Средњовјековно културно насљеђе Угљевика и околине“ професор Немања Миловановић нам представља свој рад тј. – тумачење новооткривеног ћириличног натписа са средњовјековног споменика из Јањара код Угљевика. У селу Јањари приликом рушења објекта старе читаонице, у дијелу темеља који се налазио испод некадашњих улазних врата, откривен је оштећени мрамор сљемењак. Споменик је био употријебљен као грађевински материјал и није са сигур­ношћу позната локације одакле је пренијет. Нови објекат Дома културе почео је да се гради 2008. године и вјероватно од тада потичу мањи трагови малтера на површини стећка. Висина сачуваног дијела споменика изности 39 цм, ширина 61, и дужна 148 цм. На једној води сљемењака сачуван је дио ћириличког…

  • Некатегорисана објава

    Куновски запис

    Куновски запис – Хришћанске молитве за муслиманске породице Молитве за заштиту ,,Метоха Куновског“ написане ћирилицом, крајем 15. или почетком 16. вијека пронађене су у мјесту Јечмиште код Фоче приликом копања ,,магазе за млинско коло“. Копајући на дубини од 2 метра у земљи сељаци су наишли на једну иструлу борову кладу. Када су је преполовили у њој су нашли свитак умотан у тканину преливену воском. Видјевши о чему се ради послали су га у Земаљски музеј гдје Ћиро Трухелка обавио конзервацију и рестаурацију папира. Занимљиво је да је запис хришћанска молитва за заштиту од нечистих сила и врменских непогода, али je намјењена муслиманским породицама чијим именима и почиње. Такође интересантно је…

  • Некатегорисана објава

    Вук Караџић -опис и покушај транскрипције натписа стећка некрополе Црљивица, Имотски

    У ,,Српском рјечнику“ који је Вук Караџић штампао у Бечу, 1852. године, под словом ,,С“ тумачи ријеч ,,стећак„. Ту је описао свој обилазак некрополе у Имотском, Циста ,,Црљивица“, покушај проналаска натписа и његову транскрипцију, али је изнио и свој суд о украшавању стећака  -,,изрезани врло ружно различни ликови“ ….. Испод фотографија – натпис који није уочио Вук Караџић : ,,Овдје лежи добра жена Владна Полог своега суенија Херка Кустражића а ови билиг постовах ја з братиом“

  • Хришћански мотиви на мраморју

    Ихтис (риба) – Исус Христос, Божји Син, Спаситељ

    Рибе као украс на стубу Згошћанског споменика. Ихтис (грч. ἰχθύς – риба) је ранохришћански симбол који је већ у првобитној Цркви коришћен као акроним за израз: »Исус Христос, Божји Син, Спаситељ.« Ихтис такође на грчком значи риба. Овај симбол, којим су следбеници Исусовог учења обележавали просторе свог становања је, заједно са приказом Исуса као Доброг Пастира и вина, све до краја 4. века био доминантан у хришћанској иконографији. Неколико примјера старохришћански симбола:

  • Православни храмови средњовјековне Босне и Хумске земље

    Кушлат код Зворника, XIV вијек

    Кучлат или Кушлат средњовјековни град (тврђава), трг (у подграђу) и царинарница. Тврђава је смјештена јужно од Зворника, на око стотину метара високој окомитој стијени изнад ушћа Јадра у Дрињачу. Спомиње се од 1346. године. По Евлији Челебији град је подигао српски бан Радован. Кучлат је од 1404. био у рукама Хрвоја Вукчића Хрватинића, а од 1410, споразумно, у рукама угарског владара Сигисмунда Луксембуршког. Од 1411. је у рукама је деспота Стефана Лазаревића. Долази под османску власт послије пада Деспотовине 1459. У османско доба Кучлат је нахија која припада Зворничком санџаку. Град је 1833. напуштен. Није позната да ли су вршена археолошка истраживања, али и данас на узвишењу изнад новоизграђене џамије,…