Часна трпеза и средњовјековна некропола у Горњем Забрђу

Распитивајући даље о реченом ,,Црквишту“ (у Корају) приповједао ми је тутњевачки парох г. Ђорђе Јовановић ово: ,,На Црквишту била је некада црква, која по Божијој провидности побјеже у Србију, али је њена часна трпеза остала у горњем забрђанском гробљу, гдје је и дан данас.

Трпеза је равно избрушена плоча, која има у средини издубљену локвицу. У ту локвицу налије се мрвичак воде, те ју свештеник благосива недјељом, или којом локалном светковином. Благословљеном водицом народ се умива поради здравља. Ако случајно нема свештеника, народ ће се и сам уз ову трпезицу молити.“

*Алија Ћатић, учитељ, Биљешке о Корају и Тутњевцу – Гласник Земаљског музеја 01.04.1901.

Од четири стећка на гробљу код Трпезе један је био типични средњевијековни надгробни споменика (тип саркофага-сандука шљемењака) и украшен је мотивом двоструке спирале и розетом (данас је споменик доста потонуо у земљу и украси су слабије видљиви). ,,

*Забрђе – монографски приказ,,
поводом 120 година школе (1875.-1995.),
Мирко Бабић.