,,У подножју Градишта, на сеоском гробљу у порти Цркве Пресвете Богородице, приликом копања раке 2010. године, откривен је мозаик. Откривена површина износи око 2 х 1м, у питању је полихромни мозаик плаво-бело-црвене боје, по начину укршавања припада крстастој схеми са круговима.“ Мозаик је рановизантијски из периода 5-6 вијека. Иначе у близини Готовуше на Косову и Метохији налази се велики број византијскли и српских, базилика, храмова утврђења од којих већина није истражена. *Гласник српског археолошког друштва, Бр.33, 2017.

Данас, 22. октобра 2020. године, на празник светог апостола Јакова Алфејева, Преосвећени Епископ Фотије посјетио је Мачковачку парохију гдје су га дочекали мачковачки пароси протојереј-саврофор Стево Јовић, архијерејски намјесник тузлански и протојереј-ставрофор Драгомир Лазаревић. Том приликом Епископ Фотије посјетио је и храм Светог Великомученика Прокопија у селу Јабланица код Мачковца. Истог дана Епископ је посјетио и парохију Пиперску гдје је обишао средњовјековну некрополу са стећцима гдје су га дочекали парох Пиперски протојереј-ставрофор Миленко Стевановић са парохијанима. Више о мајевичким некрополама погледајте нa ОВДЈЕ.   Објава преузета са странице Епархије зворничко-тузланске, и можете је погледати кликом на линк испод ЕПИСКОП ФОТИЈЕ ПОСЈЕТИО МАЧКОВАЧКУ И ПИПЕРСКУ ПАРОХИЈУ

Током средњег вијека писање епитафа на надгробним споменицима вршено је разним техникама, на разне начине, зависно од вјештине писара-дијака. Није се много обазирало на простор предвиђен за текст, него се дешавало да натпис (епитаф) пређе словима и текстом и на другу страну споменика, чак има и случајева да се натпис пише спирално као на Хумачкој плочи или око ивице споменика и то у више редова као што је то случај на надгробним споменицима Влаћа Бијелића и Вукосава Влађевића, који се налазе у цркви посвећеној Св. Кнезу Лазару, Влаховићи – Љубиње. Ови горе поменути натписи нису врста тајнописа и поменути су само као примјер разних (занимљивих) начина писања натписа. Овдје ћемо…

Mошти овог великог подвижника и светилника Цркве православне налазе се у Рилском манастиру (Бугарска), заслугом султаније Маре Бранковић тј. неколико стотина метара изнад самог манастира у меморијалном храму ,, Успења Светог Јована Рилског“. Кивот са моштима овог Светитеља положен је у саркофаг који је исклесан у живој стијени, а са горње стране покривен каменим плочама. Са предње стране саркофаг је украшен веома занимљивим украсима, а посебно се истиче ,,штап,, тј. Епископсиг жезал, чије нам је значење на овом споменику веома јасно, а иначе често се појављује и као обиљежје на многим средњовјековним надгробним споменицима широм ових наших простора. Ово је један од најбољих примјера који нам говори да под средњовјековним…