-
Богутово Село
Старосрпски надгробни споменици Богутовог Села, налазили су се на двије локације у Лазићима-Кулина и Кошарићима. Локалитети на којима су се налазили били су у оквиру површинског копа рудника Угљевик, па су због тога премјештени и данас се налазе испред Центра за културу у Угљевику. Три споменика садрже ћириличне натписе на којима се спомињу Рашкоје, Радоје, Медош, Прибил, Радоје Пригојевић Обрадовић и мати Трдислава. Детаљније о овим натпсима можете прочитати на страници: НАТПИСИ
-
Новооткривени старосрпски натпис на Мајевици
-
Манастир Папраћа – старосрпски споменици
Фотографије старосрпских надгробних споменика начинио Ж. Божић. Хвла му!
-
Минијатуре у Мирослављевом Јеванђелистару и њихове представе на стећцима – ИЗБОР
Без изричитог писаног одобрења власника садржаја строго је забрањено користити се било којим садржајем књиге на било који начин.
-
Првооткривени средњовјековни натпис на подручју општине Пљевља
Аутори: Горан Комар, Дарко Ђого, Угљеша Скоко, Павле Ратковић Натпис је у селу Кава, југозападно од Чајнича, пронашао Угљеша Скоко. Ово село се налази у подручју Буковице којa припада општини Пљевља. Ужи локалитет носи име Скјовине. Стећак је постављен изнад десне обале дугачке Бавчића ријеке која се улива у Ћехотину. У средишту села Кава постоји велико средњовјековно гробље са стећцима на локалитету Чајновица, а недалеко од тог мјеста, узводно око 500 метара и црквиште на узвишењу званом Дуб. Осим средњовјековних надгробних споменика у селу Кава, ова ријечна удолина чува и гробља у селима Рудићи, Плањско и Мељена. Бавчића ријека протиче између планинских гребена Рујевице и Маринца, а најближа црква се налази…
-
Истраживања у Мокрој Гори
-
Натпис на Грабеницама код Сокоца
Аутори: Горан Ж. Комар и Томислав Тамбурић Натпис је недавно открио г. Томислав Тамбурић из Сокоца. Током 23. априла 2022. године, на позив г. Тамбурића, обишли смо средњовјековно гробље на лок. Грабенице, на западној падини истоименог брда код Сокоца. Ово гробље лежи уз десну страну пута Соколац – Олово, на територији села Крушевци. У вријеме Краљевине Југославије, овај предио је припадао општини Кнежина. У дефтеру 1468/9. године, ово мјесто је означено као „Доњи Крстијанлук“. У непосредној близини гробља које је расјечено сеоским земљаним путем, протиче ријечица Добрача. Гробље у коме лежи плоча са натписом је познато у науци. Поменуто је од стране заслужног истраживача Шефика Бешлагића[1], а затим, у склопу…
-
Манастир Свете Анастасије – 13. вијек
СРЕДЊОВЕКОВНИ МАНАСТИР ОТКРИВЕН УЗ НОВИ АУТО-ПУТ: Археолози и машине на траси Кузмин – Сремска Рача НА траси где се изводе радови за нови ауто-пут Кузмин – Сремска Рача, у близини реке Босут, пронађени су темељи за које се претпоставља да припадају средњовековном манастиру Свете Анастасије и 190 гробова који су добро очувани. Како за „Новости“ каже Љубиша Шулаја, директор Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици, у току је обрада пронађених материјала након које ће се тачно знати коме су припадали зидови утврђења и из ког су тачно периода. Археолошки локалитет који се налази километар од ушћа реке Босут у Саву у близини села Вишњићево, откривен је пре десетак…
-
Вуканово Јеванђеље
Вуканово јеванђеље, по свему судећи, настало је по наруџби Вукановог брата, Стефана Немањића, још за живота Стефана Немање. Према запису старца Симеона, једног од писара јеванђеља, рукопис је рађен за „великославног жупана Вука(на)“. Међутим, Вуканово име писано је по брисаном, радираном мјесту, па се претпоставка да је ту био означен Стефан чини могућом. До средине XIX вијека рукопис се чувао на Светој гори, када га је Порфирије Успенски, заједно са једним листом Мирослављевог јеванђеља однио у Русију. Данас се налази у Публичкој библиотеци у Санкт Петербургу.
-
Српске средњовјековне заставе
